Šta je WWW? Istorija i evolucija svetske mreže

Kada se osvrnete na današnji online svet, teško je poverovati da je sve počelo pre više od 60 godina. Internet, kako ga danas poznajemo, prošao je kroz brojne faze razvoja i transformacija.

Njegova priča počinje u laboratorijama zapadnog sveta i predstavlja jedno od najznačajnijih otkrića modernog doba.

Procene kažu da danas na internet mreži postoji preko 150 miliona kompjutera. Međutim, pre nego što je World Wide Web postao globalna mreža informacija, veza među kompjuterima bila je znatno ograničena.

Sve je počelo 1961. godine kada je doktor Leonard Kleinrock započeo istraživanje o tehnologijama za paketsko povezivanje.

Šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka bile su period prikupljanja znanja i razvoja osnovne infrastrukture interneta. Prava prekretnica dogodila se 1969. godine kada je američko Ministarstvo odbrane osnovalo ARPANET – mrežu za povezivanje različitih kompjuterskih sistema.

Ova mreža je obuhvatala manje od 1000 kompjutera, ali je pokazala veliki potencijal.

Puno je elemenata transformisano pre nego što je WWW službeno zaživeo. Godine 1983, tranzicija sa NCP na TCP/IP protokole omogućila je širenje interneta i pristup većem broju korisnika.

Razvoj i implementacija TCP/IP protokola trajali su skoro pet godina, sa oko 400 povezanih kompjutera do kraja procesa.

File Transfer Protocol (FTP) bio je najkorišćeniji protokol sve do 1995. godine kada ga je HTTP pretekao po količini prenesenih podataka.

Šta je WWW?

Web ili World Wide Web (WWW) je jedan od najvažnijih izuma u modernoj tehnologiji. Postoji mnogo osnovnih elemenata koji čine WWW, omogućujući korisnicima pristup informacijama širom sveta.

WWW koristi standardizovane tehnologije kao što su HTTP protokol, URL adrese i jezici poput HTML-a. Prva web stranica je razvijena od strane Tima Bernersa-Lija 1990. godine dok je radio na CERN-u u Švajcarskoj.

Osnovni elementi weba uključuju web servere, web klijente, HTML (Hypertext Markup Language), URL (Uniform Resource Locator) i HTTP (Hypertext Transfer Protocol).

Ovi elementi omogućavaju korisnicima pregled informacija na jednostavan i efikasan način.

Komunikacija i razmena informacija na WWW se obavlja pomoću internet protokola kao što je TCP/IP.

Kako funkcioniše internet i web protokol

Internet se sastoji od ogromne mrežne povezanosti računara koji komuniciraju putem TCP/IP protokola. Web se temelji na HTTP protokolu koji definiše kako se informacije mogu preneti na web serverima i klijentima.

Ovaj protokol omogućava pristup najčešće traženim sadržajima kao što su HTML dokumenti ili web stranice.

Web preglednici kao što su prvi Mosaic web preglednik načinili su web mnogo funkcionalnijim, omogućavajući korisnicima jednostavniji pristup informacijama.

Svet internet pre WWW-a

Pre dolaska WWW-a, internet je postojao kao mreža za razmenu podataka sa mnogo manje korisničkog interfejsa. Korisnici su bili ograničeni na tekstualni sadržaj i komunikaciju putem e-maila. I

nternet protokol je omogućavao razmenu informacija, ali svet pre WWW-a je bio daleko manje pristupačan i manje intuitivan za širu javnost. WWW je transformisao mrežnu povezanost, omogućivši zajedničko korišćenje informacija i veći napredak u komunikaciji.

Istorija i evolucija svetske mreže

*Ethernet tehnologija ubrzo je postala dominantna u podršci lokalnih mreža, što je dodatno ubrzalo evolucija interneta.*

Od pionirskih dana ARPANET-a, osnovanog 1966. godine kao odgovor na potrebu Ministarstva odbrane SAD-a za komunikacijskom mrežom otpornom na nuklearne napade, oblikovanje i rast interneta predstavljali su ključne trenutke u istorija interneta.

Sa lansiranjem prve aplikacije za slanje elektronske pošte 1972. godine, mogućnost razmene informacija između računara postala je realnost.

Uvođenje protokola TCP/IP doprinelo je daljem razvoju interneta, omogućavajući da različite mreže komuniciraju putem jedinstvenog jezika.

Dolazak Tim Berners-Lee-a na scenu i njegov revolucionarni doprinos – stvaranje WWW-a – transformisali su internet u globalna mreža povezanih stanica širom sveta.

Internet pre WWW-a bio je ograničen na stručnjake i akademsku zajednicu. Uvođenje Domain Name Servera olakšalo je distribuciju informacija o imenima i adresama hostova, doprinoseći rastu internet infrastrukture.

Dok je 2020. godine broj korisnika interneta premašio 5 milijardi, Evropska unija je već 2018. godine usvojila Opštu uredbu o zaštiti podataka (GDPR), postavljajući nove standarde za zaštitu privatnosti u online svet.

Komercijalizacija interneta donela je nove aplikacije i tehnologije, olakšavajući pristup informacijama i omogućavajući trenutnu komunikaciju.

Zaključak

World Wide Web, koji je osmislio Tim Berners-Lee, fundamentalno je promenio način na koji se informacije kreiraju, dele i konzumiraju. Njegov razvoj interneta omogućio je globalnu mrežu koja nudi neograničen pristup informacijama iz svih delova sveta. Internet pre WWW-a bio je ograničen i neintuitivan, ali uvođenje web protokola donelo je potpuno novu dimenziju online povezanosti.

Danas, World Wide Web je neizostavan deo svakodnevnog života i poslovanja. Korisnici širom sveta koriste ga za učenje, rad, zabavu i komunikaciju.

Sa rastućom internet penetracijom i napretkom tehnologije, važno je adresirati izazove kao što su brzina, sigurnost i dostupnost kako bi se osigurao održivi napredak.

Budućnost World Wide Web-a zavisiće od sposobnosti da se nosi sa tehnološkim promenama i rešavanjem izazova, čime će obezbediti još napredniji i sigurniji pristup informacionom bogatstvu globalne mreže.